SRODNE VESTI

          On je za savez sa Rusijom, ona bi po svaku cenu u Evropsku uniju. Ili - on smatra da je obrazovanje životno važno, a ona da je škola gubljenje vremena. Ipak, u vezi su. Ona je ateista, on veoma religiozan. Zaljubili su se, međutim, jedno u drugo. Njemu se svet vrti oko novca, ona prezire materijalizam. Uprkos tome, osvojio ju je. Pred oltar su stali i dvoje od kojih jedno voli da putuje, a drugom je to samo trošak ili napor. Razlika je mnogo, a pitanje jedno - mogu li ovakvi odnosi da budu harmonični na duže staze? Ili u prevodu - kakva se sudbina piše partnerima koji imaju različite poglede na život, političke stavove i dele dijametralno suprotne vrednosti, a ipak su upali u zamku fizičkih simpatija, pa i emocija? U potrazi za odgovorom, u pomoć smo pozvali psihoterapeuta, dr Zorana Milivojevića.
          - Da bi veza bila harmonična i da bi mogla da potraje, potrebno je da se partneri slažu oko sedam-osam najvažnijih životnih vrednosti i oko toga kako te vrednosti treba ostvarivati i štititi - kaže psihoterapeut. - Problem je kada je jednom od njih nešto veoma važno, a drugom uopšte nije. Moguće je, recimo, da i jednom i drugom deca budu najviša vrednost, ali da se veoma razlikuju u pogledu njihovog vaspitavanja. Takvi konflikti postaju veoma destabilizujući za vezu i mogu se završiti razvodom ili raskidom. Kada su u pitanju vrednosti koje njoj i njemu nisu toliko važne, razlike mogu da im smetaju, ali nisu razlog za ozbiljnije sukobe.
          Početne simpatije ili zaljubljenost često zamagle stvarne poglede na život. Neke stvari se ne prepoznaju odmah, neke se ne čine toliko značajnim, ima i onih koje se potiskuju... Kako vreme prolazi, slika postaje jasnija. Raskorak izraženiji.
          LEKCIJEKADA mama dete vaspitava da bude fino i kulturno, a otac da bude snalažljiv i misli samo na sebe, pitanje je ko je više u pravu i gde je kompromis. Milivojević kaže: - Važno je i jedno i drugo. Najbolje bi bilo da oba roditelja detetu govore da treba da vodi računa i o sebi, ali i o drugima. I ne samo da mu govore, već da mu pokazuju svojim primerom, načinom na koji žive.
          Netrpeljivost prisutnija.
          - U prvoj fazi veze, kada su ljudi zaljubljeni, oni se u stvari ne poznaju. Iako veruju da su pronašli osobu svog života, oni je zapravo ne znaju, jer drugog i ne mogu da vide od svojih idealizovanih projekcija. A kada ta idealizacija prestane, počinju da se suočavaju sa razlikama koje odjednom postaju tako velike - objašnjava sagovornik "Života plus".
          Milivojević dodaje da je upravo tada važno da postoji saglasnost oko životnih vrednosti, kao i oko toga kako veza treba da izgleda, kako treba da se ponaša muž, a kako žena. Objašnjenje psihoterapeuta, ili upozorenje, je da iako razlike mogu da se privlače, danas znamo da su sličnosti te koje ljude održavaju u dugotrajnim vezama.
          A razlika može da bude dovoljno uočljiva kada, na primer, jedan partner ima fakultetsku diplomu, a drugi je nema. Zašto to vrlo često na duže staze jeste okidač za sukobe?
          - Zato što se onaj koji nema akademsko obrazovanje oseća kao niže vredan. Zbog toga može da bude ljubomoran, da se prikriveno takmiči i dokazuje da je pametniji, sposobniji, bolji od onoga koji ima diplomu - kaže Milivojević.
          Koliko puta smo videli da se fina, smerna devojka zaljubljuje u dečka koji pripada polu ili sasvim kriminalnom miljeu.
          - U ovoj priči, razlike su svakako velike, ali zaljubljenost je slepa. Kraktotrajna veza "bitange i princeze" jeste moguća, naročito ako devojka traži uzbuđenje, ako voli da se oseća kao da je u akcionom filmu, ali na duže staze taj odnos nema mnogo šansi da opstane. U životu se ponekad dešava da se jedno od njih preobrati i prihvati sistem vrednosti one druge osobe, tako da mogu da ostanu zajedno, samo što je to pre izuzetak nego pravilo.

          Nemogućnost zajedničkog koračanja partnera, onako skladnog, može da bude uslovljena i odnosom prema Bogu. Iako naizgled to pitanje ne deluje kao nepremostiva razlika, religioznost i ateizam umeju da se pobune. Na pitanje da li je moguće spojiti te dve krajnosti, a da nijedno ne bude ugroženo, psihoterapeut odgovara:
          - Ako nijednom od partnera to ne predstavlja veoma važnu stvar u životu, onda je moguće. Naročito ako nijedan od njih nema nameru da preobrati i "urazumi" onog drugog. Ali kada se rodi dete, tada nastaje problem kako ga vaspitati. I jedan i drugi roditelj bi želeli da mališan preuzme njihov sistem verovanja. I zato ovakve razlike jesu potencijal za raskid.
          PRIJATELj JE ONAJ KOJI PRIJADELjENjE različitog sistema vrednosti ništa manje bitno nije ni u prijateljstvu. Zbog čega?
          - Prijatelj je neko ko prija. A prija osoba koja ne iritira. Ova iritacija dolazi zbog toga što druga strana drugačije misli o važnim životnim pitanjima. I upravo je to ono što povezuje prijatelje da imaju slične poglede na svet i slične vrednosti. Zbog toga se poštuju, emocionalno povezuju i takvi odnosi mogu dugo da traju - objašnjava Milivojević.

          Nije samo religija tema za razmišljanje kada govorimo o odgoju naslednika. Bilo koje razmimoilaženje po pitanju vrednosti najviše dolazi do izražaja kada parovi postanu roditelji. Ponekad tek tada i postaje vidljivo. Milivojević predočava moguće slike u ovom delu priče:
          - Česta je situacija da je jedan od roditelja za popustljivo vaspitanje, jer smatra da decu samo treba voleti i da je to dovoljno. Drugi roditelj je i za disciplinovanje, što uključuje zabrane, uslovljavanja i kažnjavanje. I tada nastupa scena u kojoj dete počinje da misli da ga prvi roditelj voli, a drugi "maltretira". U tom slučaju dolazi do burne svađe između mame i tate. Više puta sam bio svedok da popusti onaj stroži roditelj i to radi mira u kući, a onda kasnije, kada dete pokaže veći stepen razmaženosti, nesaglasnost oko vaspitanja postaje razlog za razvod.
          Ponekad majka tera ćerku i sina da uče, dok im tata govori da mu je važno samo da se snađe u životu, odvraćajući ga od knjige. I tada može da nastane problem.
          - Dete će se povinovati onom roditelju koji je dominantan, a između mame i tate će se pojaviti veoma snažan konflikt koji nekada dovede do razvoda - kaže psihoterapeut.
          Priča o različitim životnim stavovima ima dugu istoriju, ali i sigurnu perspektivu. Ne mogu svi da misle isto, da se ponašaju na isti način, niti da veruju u iste stvari. Nekome je kultura važnija od religije, neko više uživa da putuje umesto da sedi kod kuće i čita knjige. Ima ljudi kojima je novac sve, a nekima važan samo onoliko koliko im je potreban da prežive. Uostalom, jedan je u vezi gurman, a njegov partner ne uživa u hrani... Različitosti je bilo, biće je i treba da je bude. Međutim, ono što možemo jeste da ne ugrožavajući druge i pravo na različitost, potražimo osobe koje su nam bliske u razmišljanjima i delima.

          - To bi trebalo da budu ljudi koji sa nama dele osnovne vrednosti i imaju slične poglede na važna životna pitanja. U partnerskoj terapiji vidimo kako oni koji se vole, a imaju različite koncepte kakva veza treba da bude, "siluju" jedno drugo da se uklope u njihovu sliku. I zato je veoma važno da pored privlačnosti i ljubavi, postoji i saglasnost o tome kakva veza treba da bude.
          Sagovornik "Života plus" često pravi poređenje sa filmom - prvo se, kaže, napravi scenario, a onda se traži glumac za glavnu ulogu. Sa scenarijom se pojavljuju i kriterijumi, pa postaje jasno ko ne može da se uklopi u njega, a ko bi mogao.
          - Nije svejedno da li je film akcioni, horor, porno ili komedija - upozorava Milivojević.